UPOZNAJTE SOPSTVENE MISLI KOJE VAS UZNEMIRAVAJU

Utvrdite o čemu razmišljate.

To je lakše reći nego učiniti, jer je teško identifikovati različite misli koje pogoršavaju vašu anksioznost. One dolaze i odlaze vrlo brzo, a mogu postati i automatske. To znači da se ponašaju kao loše navike. Možda i niste potpuno svesni da su one prisutne, jer su vam poznate.

Pokušajte da napravite listu anksioznih misli. Ukoliko vam je to teško, pokušajte da zapamtite situaciju koja vas je uznemirila. Utvrdite da li ste u stanju da sročite misli koje vam prolaze kroz glavu u trenutku kada počinje da se javlja anksioznost. Obratite pažnju na misli sledeći put kada pođete da se osećate anksiozno ili napeto. Zapamtite da nema tako nevažne ili beznačajne misli koju ne treba zabeležiti. Čak i misli kao "Evo, dešava mi se ponovo" ili "bole me leđa" mogu izazvati osećaj tenzije. Kad se takve misli odagnaju puca začarani krug i počinjete bolje da se osećate. To ćete naučiti tek kad utvrdite o čemu razmišljate.

PRONALAŽENJE ODGOVORA NA MISLI KOJE UZNEMIRAVAJU

Kad jednom utvrdite o čemu razmišljate tada ćete moći da naučite i kako da ispitate i odgovorite na misli na način koji će učiniti da se osećate bolje. Neke od identifikovanih misli mogu vam se učiniti kao nerealne ili preterane, na primer "sve je predodređeno da se završi loše". Odgovor na ovakvu misao podrazumeva i razmišljanje o stvarima za koje je verovatno da će se završiti dobro.

I za ostale misli možemo ustanoviti da su potpuno upravljene na lošu stranu određenih stvari, kao na primer "Juče sam imao loš dan, sve je bilo užasno". Pozitivne stvari se često zaboravljaju u trenucima kada se čovek ne oseća najbolje. Setite se da ako je "juče bio loš dan, onda će možda danas biti ili je prekjuče bio dobar dan. Mislite na te dane.

Cilj je naučiti kako se hvataju misli koje izazivaju uznemirenost ili strah i kako se nalazi bolji način razmišljanja o istim stvarima. Ovo u početku izgleda teško, ali uz praksu postaje sve lakše. Pošto je to prilično komplikovano, verovatno je to jedna od stvari koju ćete želeti da kasnije detaljnije prodiskutujete sa svojim psihoterapeutom.

KOJE SU PREDNOSTI SAVLADAVANJA ANKSIOZNOSTI - SAŽETAK:

• 
  
  Kad naučite da se relaksirate manje ćete osećati anksioznost i lakše će vam biti da obavljate poslove.

• 
  
  Razmišljanje o simptomima koje imate samo ih pogoršava, a odvlačenje pažnje će vam pomoći da se osećate bolje.

• 
  
  Ako ste u stanju da kontrolišete uznemiravajuće misli, veća je verovatnoća da kontrolišete začarani krug anksioznosti.

KADA PRIMENITI METODU SAVLADAVANJA ANKSIOZNOSTI

Uvek je lakše kontrolisati anksioznost u početnoj fazi.

Zato je važno naučiti prepoznati početak napetosti kao i stvari o kojima razmišljate kada počnete da brinete. To su prvi, rani signali, za preduzimanje akcije.

Rano preduzimanje koraka sprečava uspostavljanje začaranog kruga. Ako vam ova tehnika ne pruža odmah pomoć, razlog je možda taj što ste bili isuviše uspaničeni da bi je koristili. Nemojte da vas to obeshrabri, pokušajte ponovo kada se ne budete baš tako jako loše osećali.

KONTROLA PANIKE

Šta treba raditi ako se propuste prvi rani signali naleta anksioznosti?

U stanju izražene anksioznosti i panike teško je jasno razmišljati, a još teže trezveno postupati. Iz tog razloga je korisno unapred znati šta raditi kada vas stvarno uhvati panika.

• 
  
  Zapamtite da je panika normalni telesni osećaj i nije škodljiv. Paničnu reakciju obično aktivira situacija koja sama po sebi nije opasna.

• 
  
  Prihvatite to što vam se dešava. Nemojte bežati. Ako sačekate, strah će proći.

• 
  
  To je šansa da počnete sa praksom kontrole sopstvene anksioznosti. Počnite sa dubokim udisajem i pokušajte da usporite ritam disanja.

• 
  
  Razmišljajte o datoj situaciji na pozitivniji način. Otklanjanje uznemiravajućih misli zaustaviće porast panike.

• 
  
  Kad počnete da se bolje osećate planirajte šta da uradite da olakšate situaciju. Sve što odlučite da uradite, uradite na opušten način. Nemojte žuriti.