Kako izliječiti anksioznost?

Od svog psihoterepeuta dobila sam malu skriptu koja je bila deo obavezne "lektire" i koja mi je umnogome pomogla da shvatim neke mehanizme u fazama kada sam anksiozna (to umeju biti vrlo duge faze).

Prekucaću ovde tu skriptu, ali deo po deo, nadam se da će biti od koristi svim "paničarima".

Gillian Butler

KAKO SAVLADATI ANKSIOZNOST?

(priručnik za pacijente)

POGLAVLJE I

Problemi vezani za anksioznost su vrlo uobičajeni. Svaki deseti čovek bar jednom ode kod lekara zato što se oseća napeto, uznemireno ili zabrinuto. Mnogi pate od problema koji su rezultat anksioznosti.

ŠTA JE ANKSIOZNOST?

Anksioznost ima negativan uticaj i na telo i na um. Ispoljava se kao emocija i psihičko stanje poznati kao strah, osećaj kao da ste „na ivici“, „napeti“, uspaničeni ili isuviše nervozni, zabrinuti.

Manifestuje se i telesnim osećanjima ili simptomima kao što su mišićna napetost, znojenje, drhtanje, ubrzano disanje, osećaji „treme“, mučnine, dijareje, bolova u glavi, leđima ili nepravilnim i ubrzanim radom srca i slično.

Ne dozvolite da vas termin anksioznost obeshrabri!

Verovatno mislite da ne spadate u anskiozne osobe. Ukoliko imate neke od gore navedenih emocija ili simptoma na stranicama koje slede naći ćete dosta korisnih saveta.

KADA ANKSIOZNOST PREDSTAVLJA PROBLEM?

Anksioznost je normalna i zdrava reakcija. Ona se javlja kod svakoga ko se naće u neposrednoj opasnosti ili u situacijama koje izazivaju zabrinutost. Kada ste anksiozni vaš telesni sistem ubrzava rad i tada dolazi do pomenutih promena.

Ubrzavanje telesnog sistema može biti i prednost. Čini vas spremnim za akciju i omogućava vam da brzo i adekvatno reagujete. Manji stepen anksioznosti u stvari povećava čovekove sposobnosti u teškim trenucima. Fudbaler koji se pred utakmicu ne oseća „podstaknuto“ ili student koji pred ispit ne oseća napetost ne mogu ni očekivati da će se pokazati u najboljem svetlu.

Anksioznost postaje problem ako se javi u situacijama kada ne postoji prava opasnost ili i dalje traje iako je stresna situacija prošla. Ubrzavanje telesnog sistema i kada ne postoji potreba za otklanjanjem opasnosti stvara vrlo neprijatan osećaj i čovek doživljava samo neprilike i neprijatne aspekte ovakvih telesnih promena. To je trenutak kada se anksioznost upliće u svakodnevni život i kada se javlja potreba da se ona kontroliše.

ZAŠTO I KADA SE JAVLJAJU SIMPTOMI ANKSIOZNOSTI I NAPETOSTI?

Najčešće se uzroci javljaju u kombinaciji. Neki od najvažnijih su:

1.Nivo stresne situacije

Anksioznost se može javiti kada se nađete u visok stresnim situacijama. Možete imati samo jedan glavni problem, ali i više manjih problema može rezultirati istim nivoom stresa. U svakom slučaju anksioznost se javlja u okolnostima i situacijama u kojima je nivo stresa visok.

2.Tip ličnosti kome pripadate

Neki ljudi koji kao da imaju prirodnu sposobnost da se suočavaju sa stresnim situacijama. Drugi su manje tolerantni na stres i zato češće reaguju anksiozno.

Niska tolerantnost na stres ne znači da vam se ne može pomoći. Naprotiv, ljudi sa niskom tolerancijom na stres mogu da nauče kako da se što bolje suoče i savladaju stresne situacije.

Dva faktora doprinose razvoju ovih simptoma: spoljni događaji i potrebe, s jedne strane i vaša unutrašnja reakcija, s druge strane.

POSLEDICE DUGOTRAJNE ANKSIOZNOSTI

1.Reakcija na simptome anksioznosti može povećati anksioznost.

Telesni osećaj anksioznosti može biti zastrašujući. Može vas navesti na pomisao da sa vama nije nešto fizički u redu ili da ste u pravoj opasnosti. Zabrinutost zbog moguće bolesti ili da vam se nešto strašno može dogoditi rezultira još većom anksioznošću koja zauzvrat još više pojačava telesna osećanja. Ovaj začarani krug samo pogoršava anksioznost.

Pored toga, može se desiti da počnete da predviđate sopstvenu anksioznost. Zabrinutost zbog očekivanja anksiznosti takođe može dovesti do pojave anksioznosti i to stvara drugu vrstu začaranog kruga.

2.Izbegavanje stvari koje vezujete za pojavu anksioznosti

Normalno je da čovek izbegava opasne situacije, ali kod anksioznosti postoji težnja da se izbegavaju stvari koje realno nisu opasne. Anksiozne osobe najčešće izbegavaju mesta gde je velika gužva, radnje ili susret sa određenim ljudima. Susret sa određenim ljudima i odlazak u prodavnice čine, međutim, sastavni i važan deo normalnog življenja te njihovo izbegavanje može izazvati velike neprijatnosti i teškoće.

Neke vrste izbegavanja su manje očigledne nego druge. Neki ljudi odlažu da urade stvari za koje znaju da treba da ih urade, a neki opet sprečavaju sebe da misle o svojim problemima.

Iako izbegavanje može doneti olakšanje, ono nažalost ne donosi uvek rešenje zato što:

Olakšanje je samo privremeno. Čovek ubrzo počinje da brine da li će moći da nastavi sa izbegavanjem.

Svako izbegavanje čini sledeće suočavanje još težim.

Postepeno se razvija potreba da se što više stvari izbegava.

3.Gubitak sigurnosti u sebe

Anksioznost smanjuje sigurnost jer čoveku postaje teško da radi stvari koje je nekad obavljao sa lakoćom.

Šta je sigurnost u sebe? To je prijatan osećaj zadovoljstva zbog sopstvene vrednosti koji se javlja posle uspešno obavljenog posla.

Kako se stiče? Stiče se obavljanjem poslova i saznanjem da te poslove možete uspešno da uradite. Niko vam sigurnost ne može „dati“, jer je ona rezultat sopstvene uspešnosti. Alkohol i lekovi mogu privremeno da podrže vašu sigurnost u sebe, ali nikako nisu dugoroćno rešenje.

Kako se sigurnost gubi? Čovek gubi sigurnost u sebe saznanjem da nije u stanju da obavi poslove za koje je mislio da može. To ga odvraća od pokušaja da obavi poslove koji mu se čine teškima i to vodi ka novim izbegavanjima.

Kako se sigurnost može povratiti? Sigurnost se može ponovo steći tako što čovek nauči kako da se suočava prvo sa malim stvarima, a zatim postepeno suočava sa većim izazovima.